Bla

Published on 18:26, 11/13,2013

Upoznali smo se pre malo vise od godinu dana i ko bi tad rekao da cu biti ovako zaljubljena u njega. On je porilicno glup i nervira me, strasno, ali ima to nesto kod njega sto mi dopusta da budem svoja kad sam sa njim. Da se smejem retardirano, da se opustim, da budem ja- ja. One veceri kad smo se upoznali verovatno se nesto u kosmosu poremetilo, pa je sve ispalo tako. Prvih mesec dana smo bili mnogo kul, previse. Pricali smo o svemu i svacemu. Mesecu, muzici, suncu, tisini, pricali smo cak i o mojim ocima i uspevala sam da drzim paznju bar desetinu dana. A onda taj friend zone. Hmmm, jbg, moralo je to da se desi, ne znam zasto, verovatno se ne secam, ali morao je da postoji neki razlog zbog koga se to desilo. Ali hej, i to je bilo kul, bas smo se dobro druzili. Ispijanje piva svako vece, na bilo kom mestu u bilo kom drustvu.. Naravno. Najveca ironija je sto su svi ostali mislili da smo zajedno, jer smo bili nerazdvojni, Hah, prijalo mi je sve to ispitivanje. Naravno da smo prestajali da se druzimo, nije uvek bilo idealno. Svadjali smo se bez razloga, razocaravali jedno u drugo zbog sitnica, ali sve je to deo prijateljstva, bez toga se ne moze, a opet gurali smo dalje i ako smo bili tu i tamo razdvojeni kilometarskom daljinom. Medjutim, sudbina nas je zadesila u istom mestu, istom, naizgled velikom, ali ustvari poprilicno "malom" gradu i normalno svi ce sad pomisliti da smo nastavili da se druzimo, da je ce sve biti kao sto je bilo onda- poprilicno idilicno. Moze se reci i da je bilo par navrata kad sam i ja sama pomislia da je tako, da se nasa veza, pa makar i prijateljska, ponovo izgradjuje. Izgleda da smo svi pogresno mislili. To je bilo samo par zanimljivih trenutaka. Odjednom smo bez razloga( ili bar ja mislim da je bez razloga) prestali da se druzimo. Bolje reci ti si prestao da se druzis sa mnom. I prosto ne mogu a da se ne zapitam, kad sam vec u ovoj situaciji, zasto? Zast0 si prestao da se druzis sa mnom? Zasto si odlicio da prekines nasu kakvu takvu prijateljsku vezu? Pada mi na um pomisao da si me mozda prozreo, da si mozda malo i naslutio da ja gajim neka naizgled skrivena osecanja prema tebi. Ako je to razlog onda zaista ne mogu da verujem. Ako sam ja mogla da predjem preko svojih osecanja i obecam sebi da nikad nista necu pokusti da uradim da bi smo presli u nesto vise od prijatelja, jer mislim da bi smo nakon toga prestali bilo kakvi prijatelji da budemo, sto ti nisi mogao da odbacis sve to i da nastavis da se druzis? Ne, ne znam, nisam pametna. A onda mozda to ipak nije razlkog, mozda sam uradila nesto sto te je toliko razocaralo da vise ne zelis da mi budes prijatelj. Mozda sam ti dosadila jednostavno. U fazonu "sta ce mi neka glupa, nezanimljiva klinka u zivotu", ako je tako onda, jbg, tvoje misljenje je tvoje misljenje. Sta ja tu mogu. Mozda, mozdaa ti jednostavno nisam vise potrebna kao prijetelj i to je to. Cao, dovidjenja. Opet, nisam pametna. Mogu samo da nagadjam i da se nadam da ces mi se jednog dana javiti i da cemo razjasniti ovu situaciju jednom za svagda. Eto, napisah neku indirektnodirektnusamomenijasnu poruku. Nadala sam se da ce mi biti lakse, a i jeste malo. Naravno da ovo nikad nece videti svetlost dana, nikad ne bih smela da mu poslajem ovako nesto, propala bih kroz zemlju kad bi on ovo video. U svakom slucaju, potrudila sam se da vam docaram ta neka moja, polu skrivena osecanja. Pa, to bi bilo to. Hvala na paznji. Do sledeceg vidjenja- prijatno.